Jovan Vojnović (32) iz Beške kod Inđije, koji se obesio, a prethodno je na svom Fejsbuk nalogu najavio da će to učiniti, sahranjen je na mesnom groblju u Beški.
Tužna kolona po kiši koja nije prestajala da pada ispratila je Jovana na poslednji put. Majci Ljiljani, kada su spustili kovčeg u raku, pozlilo je, pa ju je odvezla Hitna pomoć.
- Tuga do neba. Ne znam šta bih rekao. Bio mi je više od rođenog brata. Non-stop smo bili zajedno, pogotovo otkad ga je Jelena ostavila i odvela decu. Nije mogao da se pomiri s tim da živi bez svoje dece, dve ćerkice, starije od četiri i mlađe od dve godine. Još više ga je bolelo što nije mogao ni da ih viđa, da im ispunjava želje... A voleo je i dalje Jelenu - kaže Sava Trkulja, jedan od najboljih Jovanovih drugara.
Beška je juče bila zavijena u crno. Niko ne može da poveruje da je tako dobar i vredan mladić oduzeo sebi život i svi podsećaju da ni njegov život nije bio ružičast. Kada je imao osam godina, roditelji su mu se razveli, a on je ostao da živi sa ocem, koji je pre nekoliko godina preminuo. Majka Ljiljana je živela u istom mestu i stalno su se viđali. Ceo svoj život Jovan se borio, radio, stvarao. Sredio je kuću i supruzi lokal da bi mogli da uživaju, kako je uvek govorio, "dok ih smrt ne razdvoji".
Odricao se i večere zbog dece
Jedan od drugara koji je s njim bio u Nemačkoj kaže: - Kad je došao u Nemačku, samo je ćutao, mislio sam da je neki baksuz. Jedno veče je plakao, boli ga kičma, pitao sam ga zašto si došao. On kaže: 'Došao sam zbog dece, da ne trpe, da imaju, jer znam šta je nemati'. Ženu je voleo i voleće je do smrti, nije mogao da prežali njihov rastanak, rekao nam je. Radio je na kolenima samo da bi imao za ženu i za decu. Čak je i trpeo, nije hteo da večera da bi im odneo novac kući. Svako može da priča šta hoće, ali nas sedmorica koji smo bili tada s njim znamo koje je muke trpeo.
- Nakon rođenja druge ćerkice, kod njih je bila ženina rođaka, koja im je napravila svađu. Tada se supruga spakovala, pokupila decu, sela u njegova kola i otišla. Molio je, kumio da se vrate, jer ne želi da njegova deca rastu bez oba roditelja, kao što je on morao. Ona ga je ucenjivala da prepiše na nju sve što ima, kuću, zemlju, imanje. Sve je on to hteo da uradi i rekao joj da se samo vrati - priča dobro upućen zajednički prijatelj.
Ona je došla, kako dalje priča njihov prijatelj, ali ne na pomirenje, već je zahtevala da joj on svu imovinu prepiše.
- Tu su se raspravljali, on je uzeo sekiru i razlupao svoj auto koji je ona prisvojila, kao i njen lokal, koji je u njegovoj kući. Tada ga je prijavila policiji, pa je on dobio zabranu kontakta s njom. Tada nastaju njegove muke. Ne dozvoljava mu da viđa decu, ako joj pošalje poruku, odmah ga prijavi policiji. Patio je mnogo. Otišao je u Nemačku da radi - priča njihov prijatelj.
Prijatelj Sava Trkulja je s njim bio kad mu je, očigledno, kap prelila čašu.
- Dan pre nego što je to sebi uradio, bili smo zajedno. Neko mu je poslao fotografiju Jelene s novim momkom. Mnogo ga je zaboleo, stalno je ponavljao: "Zar moja Ana i Milana da drugog zovu tata, a ne mene". Smirivao sam ga, bio je kod mene. I onda je otišao - kaže drug Sava.